Мустај бег лички у ропству код задарског бана (Цазин) 0001    Кад зацв’јеље сва широка Лика 0002    Од Новога до б’јелог Брдара, 0003    Јадни цв’јеле по свој Лици Турци, 0004    Јер Личани бега изгубили, 0005    Мустај бег им допао тавнице, 0006    Од њег нема гласа ни хабера. — 0007    Не знајући гдје је у тавници, 0008    Кол’ко цв’јели сва широка Лика, 0009    Више цв’јели камена Удбина; 0010    Они цв’јеле три пуне недјеље, 0011    А у трећој, кад џуму клањаше, 0012    На Удбину Турци изађоше, 0013    Посједаше један до другога, 0014    Међу њима дв’је аге бијаху, 0015    Једно ј’ ага Козлић Хурем ага, 0016    А друго је хоџа Ћејван ага. 0017    Истом Турци разговор чинили, 0018    А закука црна кукавица 0019    На пенџеру личког Мустај бега; 0020    Ал то не би црна кукавица, 0021    Већ то била Мустај-беговица 0022    Свог јединца држи преко крила, 0023    Малог сина на име Бећира, 0024    Бег Бећира од три годинице: 0025    „Куку Бећо нејачка сирото. 0026    Ти остаде нејак иза баба! 0027    Сад ајани, — црн им образ био! — 0028    По Удбини црно вино пију, 0029    Твога баба и не спомињају. 0030    Док твој бабо на Удбини б’јаше, 0031    Добре ате њима поклањаше, 0032    Загрто их ћурци и бињиши 0033    Још кад који тавнице би допо, 0034    Мустај бег би сву подиго Лику, 0035    Из тавнице њега повратио.” 0036    Кад то чуше двије аге царске, 0037    Ту подвикну Козлић Хурем ага: 0038    „Удбињани моја дјецо драга, 0039    Чујете ли ону кукавицу! 0040    Срамота је све широке Лике 0041    Кукљевину слушат кукавице, 0042    А још више за нас Удбињане. 0043    Да л’ је мајка родила јунака, 0044    Кој’ би сашо Задар уходити?” 0045    Удбињани преда се гледају, 0046    Нико с’ аги не ће да одзове. 0047    Ал се трефи момак јабанџија, 0048    Кој’ држаше дора пред Удбином. 0049    Тај је момак аги говорио? 0050    „Ево муке и жалости тешке, 0051    Јер ја немам паре ни динара; 0052    А кад бих ја џеп харчлука имо, 0053    Ја бих сишо Задар уходити, 0054    И за нашег бега развидјети, 0055    Развидјети и глас донијети.” 0056    Кад то чуо Козлић Хурем ага, 0057    Момка пита ко је и оклен је! 0058    Момче аги тихо бесједило: 0059    „Ја сам Хасан, челебино д’јете, 0060    Од Грачаца града бијелога.” 0061    Кад то чуо Хурем ага стари, 0062    Он бесједи сину челебину: 0063    „Ја ћу т’ дати харчлук од себека.” 0064    Па му даде двадесет дуката. 0065    Кад то видје Ћејван ага стари, 0066    И он даде двадес’т и четири. 0067    Тад је Хасан дора узјахао, 0068    Од Удбине коња отиснуо, 0069    Хасан оде Задар уходити. 0070    Кад је сишо на мехке рудине, 0071    За њим момак трче на алату, 0072    Па га тјера, Челебића виче: 0073    „Стави коња, да проговоримо!” 0074    Кад је Хасан коња заставио. 0075    А то момче дотјера алата, 0076    Па Хасану турски селам викну, 0077    Њему Хасан селам отпримио. 0078    То је момче било из конака 0079    Кахвеџија бега Мустај бега, 0080    По имену Хусо Челебићу, 0081    Хусо пита Хасан Челебића: 0082    „Богом побро, Челебић Хасане, 0083    Хабер дође Мустај-беговици, 0084    Да ћеш ићи Задар уходити, 0085    За нашега бега провидјети.” — 0086    „Хоћу Хусо, ни лагати не ћу.” 0087    Кад то чуо кахвеџија Хусо, 0088    Он отишће руку у џепове, 0089    Извади му стотину дуката; 0090    Још је њему Хусо говорио: 0091    „То је теби госпоја послала, 0092    И божији селам оправила. 0093    Ако бега сведеш на Удбину, 0094    За сина ће примит’ она тебе, 0095    Половину дати достојања, 0096    Теби лијеп чардак саградити, 0097    Па те хоће и још оженити.” 0098    Онда рече Челебић Хасане: 0099    „Ти ћеш селам Мустај-беговици, 0100    Ја л’ ћу бега свести на Удбину, 0101    Ја л’ ћу главом Задар населити.” 0102    То рекао, отиско дората. 0103    Док он дође до Грачаца града, 0104    Бјеш’ се тамна ноћца уноћала, 0105    Хасан стиже кули на авлију, 0106    У авлији одјахо дората, 0107    Па он крену уз кулу камену. 0108    Док он уђе у одају своју, 0109    Хасан себе тебдил учинио 0110    Црном чохом кроја каурскога 0111    Хасан пође, на оџак изиђе, 0112    Саму нађе на оџаку мајку, 0113    Пита њега остарјела мајка: 0114    „Куд ти идеш, а не кажеш мени?” — 0115    Хасан рече остарјелој мајци: 0116    „Прођи ме се, моја стара мајко, 0117    Мустај бег је допао тавнице, 0118    Па ја одох бега потражити.” 0119    Стара мати сину халалила, 0120    Још му рече остарјела мајка: 0121    „Ако Але до оџака дође, 0122    Тада ћу ја и њег’ оправити.” 0123    Хасан сађе дору у авлију. 0124    Извео га, те га преседлао, 0125    Па је онда коња узјахао, 0126    Па окрену у принциповину, 0127    Брзо сађе под Вучијак гору. 0128    Док је Хасан гору прегазио, 0129    Већ бијаше данак освојио. 0130    Он изјаха у земљу каурску, 0131    Све путује у седлу дората, 0132    Хасан тежи шехер Шибенику. 0133    Вакат био шехер с’ помолио; 0134    Он угледа шехер Шибеника, 0135    Па он јури граду на капију. 0136    Ту он нађе четири солдата 0137    Под мушкети и под телећаци. 0138    Хасан њима „добар вечер” викну, 0139    Код њих Хасан коња заставио. 0140    Па их пита д’јете челебино: 0141    „Шта чувате у дану капију?” 0142    Њему веле банови солдати: 0143    „Господине у седлу дорату, 0144    Ено мјесец и недјеља дана, 0145    Бог убио Челебић Хасана 0146    Овдје дође у нашу биртију, 0147    Па се напи вина и ракије, 0148    Па заметну у биртији кавгу. 0149    Посјече нам Иван капетана, 0150    Па ујагми, узјаха дората, 0151    И побјеже граду на капију, 0152    Посјече нам четири солдата, 0153    Тер побјеже уз поље зелено. 0154    Шибенички пукоше топови, 0155    За њим с’ диже велика потјера, 0156    Утече нам Хасан на срамоту.” 0157    Крај њих Хасан протјера дората, 0158    Па у варош Хасан ујахао, 0159    Управ иде до квартира бану. 0160    Угледа га бане са пенџера, 0161    Па му бане бегениса дора, 0162    Пред њег посла два своја солдата, 0163    Да га сврате бану у одају. 0164    Солдати га срели на сокаку, 0165    Па га бану на конак свратише, 0166    На авлији одјаха дората, 0167    Један солдат коња прихватио, 0168    А други је увео га бану. 0169    Хасан уђе, „добра вечер!” викну, 0170    Господин му помоћ отпримио. 0171    Под Хасана столац подмакнуше, 0172    Готовом га чашом дочекаше. 0173    Хасан пије а говори с баном. 0174    Њега пита шибенички бане: 0175    „Господине, ко си и оклен си, 0176    Од којег си града краљевскога, 0177    Како ти је име и презиме?” 0178    Њему Хасан ’вако одговара: 0179    „Ја сам бане из приморске стране, 0180    Од прел’јепог шехер Дубровника, 0181    Ако с’ чуо Моружина старог, 0182    Симица сам Моружина старог.” 0183    Тад му рече шибенички бане: 0184    „Чуо јесам, а видио н’јесам. 0185    Па Симица Моружановићу, 0186    Ил’ си коња дома одгојио, 0187    Ил’ си њега за новце купио, 0188    Ил’ добио њега на мејдану?” 0189    Њему рече Моружинов Симо: 0190    „Добио сам коња на мејдану, 0191    Јер је мене мјера намјерила 0192    На Турчина, Челебић Хасана. 0193    Његову сам ја осјеко главу, 0194    И његова дора ухватио, 0195    Па га јашим Турком на срамоту” 0196    Тад га пита шибенички бане: 0197    „Па Симица Моружиновићу, 0198    Кад си пошо и дора појахо, 0199    Каква те је мука дотјерала?” 0200    Њему вели Моружинов Симо: 0201    „Госпоинме, шибенички бане, 0202    Ево има три године дана, 0203    Како ми је ћаћа у сужањству 0204    На Удбини у широкој Лици, 0205    У некога Шабан Липоваче, 0206    Баш у брата личког Мустај бега, 0207    Па га Шабан не ће да уц’јени. 0208    А нам’ хабер у Дубровник стиго, 0209    Да сте бега жива ухватили, 0210    С тог сам амо дојахо дората, 0211    Ако ј’ беже овдје у тавници, 0212    Да ми личког Мустај бега дате, 0213    Ја бих ћаћу за њег повратио.” 0214    Кад то чуо шибенички бане, 0215    Он је њему ’вако одвратио: 0216    „О Симица Моружиновићу, 0217    Мустај бег је у Задру каменом; 0218    Ал повратит’ за њег ћаће не ћеш, 0219    Јер ти бега не би отпустили, 0220    Баш, вјере ми, ни за како благо. 0221    Ја ћу сјутра Задру на ђогату, 0222    Ту ће саћи дван’ест компанија, 0223    Бега ћемо на колац набити, 0224    На срамоту свој широкој Лици.” 0225    То бан рече, а на ноге клиси, 0226    Па Хасану рече на растанку: 0227    „Ето Симо вина и ракије! 0228    А кад сјутра б’јел осване дане, 0229    Ти ћеш са мном Задру на дорату. 0230    Смрт видјети личког Мустај бега.” 0231    Рече, оде у другу одају, 0232    Хасан оста у јалдузли стоцу. 0233    Сву ноћ сједи, хладно пије вино, 0234    А сву ноћ му сан на очи не ће. 0235    Кад је сјутра данак освануо, 0236    Од одаје врата поклекнула, 0237    Помоли се шибенички бане, 0238    У чизмама и под бритком ћордом: 0239    „Хајде Симо, да ми путујемо, 0240    Већ је нама вакат полазити.” 0241    Тада Хасан на ноге скочио, 0242    Па сиђоше оба на авлију. 0243    Готови их коњи дочекаше 0244    И спремљених три стотин’ солдата. 0245    Што ћ’ заједно с њима путовати. 0246    На готове ате узјахаше, 0247    Пред њим’ иду глиде и параде, 0248    Тремпе тресе, а свирала свири, 0249    Па кренуше Задру каменоме. 0250    Шибеничко поље прегазили, 0251    У Мољачу гору ударише, 0252    Дугачка је шест пуних сахата. 0253    Док Мољачу гору прегазише, 0254    На Приморје поље изадоше, 0255    Уз Приморје Задру окренуше. 0256    Док се Задру били помолили, 0257    Ниже Задра чудо угледаше, 0258    Јер изишо бјаше бан задарски, 0259    Ниже Задра чадор разапео. 0260    Ту је било дван’ест компанија, 0261    Оружаних све царских солдата, 0262    На пољу су ватре положили. 0263    Кад њих оба тамо дојахали 0264    До чадора бана задарскога, 0265    Сјаха туде бане шибенички. 0266    Хасан свога протјера дората, 0267    Гони право Задру на капију. 0268    Кад у Задар коња утјерао, 0269    Хасан тежи својој посестрими, 0270    По имену Пави крчмарици. 0271    А кад Хасан пред биртију дође, 0272    Пред биртијом виче са дората: 0273    „Посестримо, дођи мало амо!” 0274    Тад испаде Пава и слушкиње, 0275    Хасан Пави „добар вечер”викну. 0276    Њему Пава помоћ отпримила, 0277    Хасан дору из седла скочио, 0278    А слушкиње дора прихватиле. 0279    Хасан оде с’ Павом у биртију, 0280    На свилен, га душек посадила; 0281    Ниј’ од вуне, већ од пртенине, 0282    И сто Пава пред њег примакнула, 0283    А донесе вино и ракију, 0284    И печано месо јањећије, 0285    Једну главу круха варошкога, 0286    Пред њег метну Чашу позлаћену. 0287    Хасан пије, с Павом разговара, 0288    Па он пита Паве посестриме: 0289    „Како с’ беже населио овдје, 0290    Јеси л’, сестро, бегу одлазила 0291    И видјела, ког Личани хвале?” 0292    Њему рече Пава крчмарица: 0293    „Кад се беже овдје населио, 0294    Ја сам, брате, бега походила, 0295    Носила му вина и ракије, 0296    И дебеле младе јањетине, 0297    Једну главу круха варошкога, 0298    Понијела смокве и рогаче. 0299    Не даше ми Мустај бегу ући, 0300    На вратим’ сам маџарију дала, 0301    Док су мени врата отворили. 0302    Ја сам ушла личком Мустај бегу, 0303    Нашла њега у тавници тавној, 0304    У лисицам’ и у букагијам’, 0305    Ја сам бегу сјела код кољена, 0306    Нудила га вином и ракијом; 0307    Ал’ он не ће вина ни ракије, 0308    Осим једе јањетину младу 0309    Мустај бега до Стамбола нема! 0310    Ви не знате, Богом побратиме, 0311    Ви не знате, што сте изгубили, 0312    Сваком ћете бити под ногама! 0313    Сад у вас већ оговора нема, 0314    Јер ће сјутра бег ваш погинути.” 0315    Хасан Паву мучка у биртији: 0316    „Мучи, Паво, змија те ујела, 0317    Све ће бити како Бог нареди!” 0318    Њему сву ноћ сан на очи не ће. 0319    А у јутро, и дан кад забјеље, 0320    Мало кашње, а сунце се роди, 0321    Нешто пјева кроз Задар камени, 0322    А Челебић на пенџер погледа. 0323    Он угледа личког Мустај бега, 0324    Бега воде банови солдати 0325    У лисицам’ и у букагијам’, 0326    Јелов колац бегу на рамену, 0327    На врху му надо челиково. 0328    Опет пјева из све своје главе: 0329    „О Личани, слатка браћо моја, 0330    Да можете данас погледати, 0331    И видјети личког Мустај бега, 0332    Како кињи њег’ од Задра бане, 0333    Како л’ он мре на јелову коцу!” 0334    Кад то чуо Челебић Хасане, 0335    Он је одмах на ноге скочио, 0336    Није мого хладно пити вино, 0337    Хасан зове своју посестриму: 0338    „Брже мени мог ваљаног дора, 0339    Да ја идем на поље зелено, 0340    Смрт видјети личког Мустај бега!” 0341    Одмах Пава изведе дората, 0342    Готов Хасан на авлију сиђе, 0343    На авлији узјаха дората, 0344    Пави даде два златна дуката, 0345    Па од Паве отишће дората. 0346    Хитро сиђе Задру на капију, 0347    Брат’ Алију на капији нађе 0348    У тебдилу, каурском од’јелу, 0349    Гдје он сједи на своме ђогату. 0350    Њему туде сузе утекоше, 0351    Јер ниј’ љета без Ђурђева дана, 0352    А ни брата, док не роди мајка. 0353    Он испаде граду на капију, 0354    Пред капијом чудо угледао, 0355    Јер он нађе три брата рођена, 0356    То су биле Хрњице од Лике, 0357    Једно Мујо а други Халиле, 0358    А трећи је мали Омерица. 0359    Крај њих Хасан дора пројахао, 0360    Низ Приморје ата отиснуо; 0361    Мало даље у напр’јед бијаше, 0362    Он наступи на једну коледу. 0363    Гдје он нађе Дулић бајрактара, 0364    И код њега сто двадес’т друга 0365    Крај њих Хасан протури дората, 0366    Још на једну нагази коледу, 0367    Гдје бијаше Бојчић дел’ Алија, 0368    А то јесте бегов буљук-баша, 0369    Код Алије шездесет пандура. 0370    Мало даље Хасан пројурио, 0371    Још на једну наишо коледу, 0372    И ту нађе Блажевић Омера, 0373    И уз њега шездесет другова. 0374    Крај њих Хасан пројаха дората, 0375    Па он нађе Танковић Османа, 0376    И уз њега тридесет момака. 0377    Даље нађе седам пособаца, 0378    Све синови Козлић Хурем аге; 0379    Крај њих Хасан коња протјерао, 0380    Па он нађе два брата родена, 0381    Оба бјеху Коче Цејван аге, 0382    Мехин ага и Мухедин ага. 0383    И крај ових Хасан пројахао, 0384    Па он нађе два брата рођена, 0385    Дел’ Османе, младе Кахримане, 0386    То су дјеца Будакова била; 0387    Вино пију, еглен еглендишу: 0388    „Ми хајдемо заметнути кавгу, 0389    Прије хвале Челебић Хасана.” 0390    Крај њих Хасан пројаха дората 0391    До чадора бана задарскога. 0392    Кад чадору близо прикучио, 0393    Он угледа бана задарскога, 0394    Код њег сједи шибенички бане, 0395    Код овога леденички Јанко. 0396    Још он веће чудо угледао, 0397    Кад видио обје аге царске, 0398    Оба били са Удбине равне, 0399    Једно био Козлић Хурем ага, 0400    А уз њега стари Ћејван ага, 0401    На њима је поповско од’јело 0402    Два их ђака дворе неједнака, 0403    Једно био Тале Личанине 0404    И побро му мали Радоване. 0405    Код њих сједи лички Мустај беже, 0406    Држи јелов колац преко крила. 0407    Дође Хасан, „добро јутро” викну, 0408    Ту сједећи добро отпримили, 0409    На њег беже главу подигнуо. 0410    Позна коња, не зна сахибије, 0411    Па га пита лички Мустај беже: 0412    „Гранатиру на коњу дорату, 0413    Оклен јеси тог коња добио?” 0414    Хасан каже личком Мустај бегу: 0415    „Драги беже, лички старјешина, 0416    Ово ј’ дорат Челебић Хасана. 0417    Хасану сам ја осјеко главу. 0418    Ја сам Симо Моружиновићу, 0419    Дора јашем, оштру ћорду пашем. ” 0420    Мустај бегу сузе ударише. 0421    Па он викну из све своје главе: 0422    „О Хасане, ко од срца сине, 0423    Зар погину и ти прије мене, 0424    Даклен мени оговора нема?” 0425    Кад то чуо од Задарја бане, 0426    Десну руку тури у џепове, 0427    Па извади двадесет дуката: 0428    „На Симица, па се напиј вина. 0429    Дај потковат дора Хасанова!” 0430    Он дукате сасу у џепове. 0431    А сину му из коре гадара, 0432    Викну Хасан бану задарскоме: 0433    „Није ово Моружиновићу, 0434    Већ сам главом Хасан Челебићу!” 0435    Бан се хвати кратка карабина, 0436    Не даде му Хасан одапети, 0437    Већ га Хасан сабљом ударио, 0438    Спаде глава задарскога бана. 0439    И тада се хитар догодио, 0440    Те наџаком и десницом својом 0441    Ударио шибеничког бана. 0442    Тад пукоше мали џехвердари 0443    Из јуначких руку малог Раде, 0444    Погодише леденичког Јанка. 0445    Кад се туде заметнула кавга, 0446    Сломи с’ огрош по свему Приморју; 0447    Свадише се Турци и каури, 0448    Обје аге на ноге скочиле, 0449    Мустај бегу руке одр’јешили, 0450    А збацили с ногу букагије, 0451    Банова му коња подмакоше, 0452    И сабљу му банову дадоше. 0453    Кад Мустај бег коња узјахао, 0454    И с њим обе аге узјахале, 0455    Још узјаха и Тале и Раде, 0456    Тад Мустај бег из свег грла викну: 0457    „О Личани, слатка браћо моја, 0458    Ево вашег бега међу вама, 0459    Сад ми руке н’јесу савезане!” 0460    Бег окрену уз Приморје равно, 0461    Од Задра се врата закључала, 0462    А са Задра пукоше топови, 0463    Тама паде по свему Приморју, 0464    А по тами трепте џехвердари. 0465    Сабља с’јева, а крв се прољева, 0466    Гоњаше се Турци и каури. 0467    У том дану два јака сахата, 0468    Кавга била па се развргнула, 0469    Оста мејдан личког Мустај бега, 0470    Јер он разби дван’ест компанија. 0471    Бег Мустај бег по разбоју хода, 0472    Па искупља своје рањенике, 0473    Погинуле ни копати не ће, 0474    Рањенима носила погради 0475    На два коња и четири копља. 0476    Бег окрену уз равно Приморје, 0477    Сентимице на широку Лику, 0478    Ту су силно благо потјерали. 0479    Кад изишли у широку Лику, 0480    Кад су дошли гају Ограшеву, 0481    Ту је беже војску уставио, 0482    Што добили право разд’јелили. 0483    Мустај беже оде својој кули, 0484    А Личани сваки сенту своме. 0485    Бег дарова Челебић Хасана. 0486    Поклони му двадесет чифлука, 0487    А начини чардак под Удбином, 0488    Ожени га Емином робињом.